Organizacija podataka

Posted on септембар 27, 2017 Updated on септембар 27, 2017

Tokom rada na računaru dolazi do stvaranja velike količine podataka koji se čuvaju na računaru. Zbog toga je potrebno podatke organizovati i urediti u određene celine kako bi rad na računaru bio brži i lakši. Organizacija podataka podrazumeva:

1. Fizičku organizaciju podataka i 
2. Logičku organizaciju podataka.

Fizička organizacija podataka

 Fizička organizacija podataka podrazumeva čuvanje podataka na fizičkim jedinicama memorije. Za trajno čuvanje podataka koristimo uređaje za memorisanje podataka: hard disk, CD, DVD, diskete …Svaka od tih lokacija predstavljena je unutar operativnog sistema svojom ikonom. Svakom uređaju je pored ikone pridruženo i jedno slovo engleske abecede, nakon kojeg slede dve tačke (:). Obično su uređaji označeni na sledeći način:

• disketna jedinica A:
• hard disk C: (ukoliko je disk podeljen u više delova, tzv. particija, onda se svaki deo ponaša kao zaseban disk, pa redom dobijaju slova D:, E: …)
• cd/dvd E:

Logička organizacija podataka

Logička organizacija podataka podrazumeva njihovo smeštanje u direktorijume (foldere, fascikle). Folder (fascikla, direktorijum) je osnovna jedinica organizacije podataka na disku. U folder se smeštaju datoteke i drugi folderi ( podfolderi). Adresa fajla ili foldera naziva se putanja (path) do datoteke –npr. razred\spisak.Puno ime datoteke (ime jedinice, put, ime) – C:\skola\ razred\spisak.docx

Datoteka (file)  je skup podataka nastalih kao rezultat rada korisnika u nekoj aplikaciji (tekst, crtež, muzika, film i sl.). Datoteka je najmanja organizaciona jedinica podataka. Naziv datoteke se sastoji od dva dela odvojena tačkom – ime.tip.

Ime datoteke definiše korisnik. Tip datoteke ili ekstenzija se sastoji od nekoliko znakova (najčešće tri) i označava tip datoteke ili program iz kojeg je dokument nastao.

Osnovni program za rad sa fasciklama i datotekama je Windows Explorer. Takođe se može koristiti Computer (My computer) i Documents.

Operacije sa folderima

1. Kreiranje foldera – otvoriti Documents i kliknuti na New Folder i  upisati ime foldera.
2. Promena imena foldera – Kliknuti na folder desnim tasterom i izabrati Rename i upisati novo ime.
3.  Brisanje foldera – Kliknuti na folder desnim tasterom i izabrati Delete, a zatim kliknuti na Yes.
4. Kopiranje foldera – Kliknuti na folder desnim tasterom i izabrati Copy, a zatim kliknuti na drugo mesto gde želimo da smestimo kopirani folder i izabrati Paste.
5. Premeštanje foldera – Kliknuti na folder desnim tasterom i izabrati Cut, a zatim kliknuti na drugo mesto gde želimo da premesmestimo  folder i izabrati Paste.

Operativni sistem

Posted on септембар 5, 2017 Updated on септембар 5, 2017

Računar je elektronski uređaj za obradu podataka. Ti podaci mogu biti tekstualni, grafički (slika, crtež), audiovizuelni (zvuk, video, animacija).
Računar obrađuje podatke izvršavajući program.
Program je spisak naredbi, napisanih precizno, jasno i u određenom redosledu, koje računar izvršava nad podacima.
Računar se sastoji iz više delova: kućište, monitor, tastatura, miš itd. Svi ti delovi računara nazivaju se jednim imenom – hardver. Na računar se mogu priključiti dodatni uređaji: štampač, skener, zvučnici, kamera…Da bi računar mogao da radi i izvršava neophodne operacije nad podacima nephodni su programi koji se nazivaju softver. Softver se može podeliti na tri kategorije:
1. Operativni sistem
2. Sistemski softver
3. Aplikativni (korisnički)

Operativni sistem je skup programa koji upravljaju radom računara.
Sistemski programi čine programi bez kojih se računar može koristiti, ali su neophodni za rad pojedinih uređaja (drajveri). Aplikativni programi su programi za rešavanje različitih problema (obrada teksta, slike, rad sa tabelama, igrice…)
Najpoznatiji operativni sistem za personalne računare je Windows.
Radna površina ili desktop je ono što vidimo na ekranu kada uključimo računar. Na radnoj površini smeštene su ikonice.

Ikonica je sličica koja vizuelno predstavlja određeni program ili dokument. Ikonice mogu biti ikonice programa, foldera ili prečice (shortcut).

Postavljanje prečice: Iz menija start izabrati neki program, kliknuti na njega desnim tasterom i izabrati Send to a zatim Desktop.

Na dnu radne površine nalazi se traka zadataka ili taskbar. Na levoj strani taskbara nalazi se dugme Start, a na desnoj ikonice pojedinih programa.

Postavljanje ikonice na traku zadataka: Iz menija Start izabrati neki program kliknuti na njega desnim tasterom i izabrati Pin to taskbar. Uklanjanje: Unpin this program from taskbar.

Predmet izučavanja informatike i računarstva

Posted on септембар 5, 2017

Informatika je nauka koja se bavi problemima prikupljanja, obrade, čuvanja i korišćenja informacija. Reč informatika je nastala od dve francuske reči information (informacija) i automatique (automatika)

Podatak je činjenica koja se obično zapisuje u obliku broja ili teksta.

Informacija se dobija obradom podatka dobijenog od čoveka ili mašine.

Računarstvo je naučna disciplina koja pripada informatici kao nauci i bavi se primenom računara u rešavanju raznih vrsta problema, u svim oblastima života. Reč računarstvo predstavlja doslovan prevod reči computer sciences koja označava teorijske nauke vezane za razvoj arhitekture računara.

Informaciono komunikacione tehnologije – IKT podrazumevaju postupke, metode i tehnike prikupljanja, prenosa , obrade, čuvanja i prezentovanja informacija. Pored računara u informaciono-komunikacione tehnologije spadaju svi uređaji koji služe za obradu i prenos informacija (telefoni, tableti, laptopovi, kamere, digitalni fotoaparati…)

Računar je elektronski uređaj za obradu podataka. Ti podaci mogu biti tekstualni, grafički (slika, crtež), audiovizuelni (zvuk, video, animacija).

Prvi elektronski računari pojavili krajem četrdesetih godina prošlog veka i korišćeni su u početku u vojne svrhe (1946. god.  ENIAC). Već nekoliko godina kasnije, početkom pedesetih godina, počela je njihova primena i izvan vojske, prvo za naučne i tehničke proračune, a ubrzo zatim i za poslovne primene. Od tada se razvoj elektronskih računara ubrzao i pojavilo se nekoliko generacija elektronskih računara. Razvoj računara doveo je do sve veće njihove primene u svakodnevnom životu. Računari se danas koriste u raznim oblastima društva: komunikaciji, industriji, građevinarstvu, dizajnu, grafici, u poslovanju, za igru i zabavu itd.